pep.zone
Welcome, guest. You are not logged in.
Log in or join for free!
 
Stay logged in
Forgot login details?

Login
Stay logged in

For free!
Get started!

Text page


darko
nszver.pep.zone

110. Darko

- Šefe... Hoće da vas vidi jedna stranka – prekinu me sekretarica u ispijanju mog popodnevnog piva u kancelariji.
- Ko je?
- Ne znam, neće da se predstavi, a traži samo vas da vidi...
- Pusti ga...
Sekretarica izadje iz kancelarije, a unutra udje...
Kolačić...
Dugo sam smišljao koju reč da upotrebim za njega i mislim da sam uspeo. Kolačić... Bio je to jedan prelep dečkić svojih 22 godine. Gusta crna kosa, fenomenalno telo, bejbi fejs i gladak kao dečija guza. Pokreti su mu bili kao u gazele. Imao sam utisak da zemlju ne dodiruje dok se kreće.
- Izvolite... – rekoh mu pomalo smušeno. Još uvek nisam mogao da dodjem k sebi od njegove pojave.
- Da li vi znate ko sam ja?
- Ne.
- Darko M.
- Koji Darko.
- Pa fudbaler... Čudi me da me niste poznali...
- Ne pratim fudbal... Sedite...
- Pa ipak... – bio je malo iznerviran, valjda što ga nisam prepoznao, a stvarno nisam. Ja i fudbal smo dva različita sveta.
- U čemu je problem?
- Vidite... Neko mi je ukrao auto i rekao da ne zovem policiju. Tražili su otkup...
- Stanite... Mi se ne bavimo takvim poslovima. Znate mi nismo detektivska agencija. Mi smo agencija za obezbedjenje...
- Pa zato... Ako bi ste me saslušali...
- Slušam vas...
- Rekli su mi da ako pozovem policiju da će mi zapaliti auto. Traže otkup za moj auto koji ja lično treba da im predam. Pa sam mislio da neko od vaših ljudi podje sa mnom kao obezbedjenje... Znate, ako nešto krene naopako...
- Koliko vredi ukraden auto?
- Sto osamdeset hiljada...
Zviznuo sam kroz zube. Koja još budala u ovoj državi vozi tako skup auto... Ovi fudaleri baš ne znaju za granice...
- Koliki je otkup?
- Deset hiljada...
- Dobra cifra...
- Ali vredi...
- U redu... Kada i gde treba da se obavi primopredaja?
- U petak, za dva dana. Tačno vreme i mesto će mi naknadno javiti.
- Ovako... To je posao od nekih par sati. Mogu vam obezbediti sebe i jednog od mojih ljudi kao obezbedjenje. S tim, da ćete morati slušati moje instrukcije u vezi svega, ako mislite da sve prodje kako treba. Junačenje mi ne treba. Naše je da obezbedimo da vi predate novce i preuzmete svoj auto...
- Tako je. Slažem se...
- To će vas koštati 20 procenata otkupne vrednosti, znači dve hiljade...
- Odgovara...
- Odlično. Ostavite broj telefona na kom vas mogu dobiti i zvaću vas još da se dogovorimo oko detalja. Sve će biti u redu ako me budete slušali.
- Ok. Dovidjenja...
...
Došao je i petak. Sa lopovima je trebalo da se nadjemo kod jedne stare napuštene ciglane. Moj čovek je bio tamo već nekoliko sati pre dogovorenog vremena. Darka sam dovezao motorom i ostavio ga da čeka, a ja sam se sklonio malo dalje iza nekih paleta. Motorom sam došao namerno kako bi bili brži i pokretljiviji ukoliko to zatreba. Bio sam siguran, jer sam znao da imam zaštitu jednog od mojih najboljih ljudi. Ni ja nisam znao gde se sakrio i čekao ako nešto krene po zlu.
Negde pre mraka pojaviše se dva auta. Darko se nasmeši kada je prepoznao svoj. Mahnuo je torbom u kojoj je bio novac i automobili stadoše ispred njega. Nekoliko minuta niko nije izlazio iz kola. Valjda su čekali i proveravali da li je sve u redu. Darka je već izdavalo strpljenje i nervozno je cupkao sa noge na nogu.
Tada iz svakog auta izadje po jedan čovek. Ja sam se pripremio za svaki slučaj. Bio sam napet kao puška. Moram da priznam da mi je ovo prvi put da radim ovako nešto. Uzdao sam se u neko svoje skromno poznavanje aikidoa i veštinu mog čoveka.
Ova dvojica pridjoše do Darka i ćuteći glavom pokazaše na njegovu torbu u rukama. Darko im pruži torbu i jedan od njih je uze i otvori da pogleda sadržaj.
Tada je nastao pakao.
Odjednom je sa svih strana uletela policija. Mnoštvo automobila sa upaljenim sirenama, pa čak i jedan helikopter. Kao da su iz zemlje izašli. Brzo su nas sve pohvatali i vezali lisicama. Jedino je moj čovek nestao. Nisam ga video nigde.
U policiji smo brzo rešili problem i već do večeri bili pušteni na slobodu. Policija je lopove pratila već duže vremena, i samo je čekala da ih uhvati na delu. Darko je bio prezadovoljan, jer je dobio svoj auto nazad, a da pri tom nije platio ne mali otkup. Naravno meni je za moju uslugu platio. Kasnije sam saznao da je moj čovek sve vreme bio sakriven, i da kad je video da je sve u redu, i da je policija završila posao, rešio da ostane sakriven dok se sve ne rasčisti.
Sve u svemu, sve se dobro završilo i na relativno lak način smo zaradili dobre pare.
...
Te večeri sam sedeo u jednom poznatom lokalu i ispijao svoju redovnu dozu piva za taj dan. Odjednom me zaslepiše farovi auta. Vozač skupocenog džipa se je parkirao tik uz ogradu bašte i zaslepio svojim farovima sve goste. Da je mogao, mislim da bi ušao i u baštu sa džipom. Dobro sam znao čiji je to auto. Iz njega izadje kolačić Darko. Bio je sam i odmah se zaputio ka mom stolu.
- Gde si faco... – uzviknu on radosno.
- Evo me... Nego kakvo je to parkiranje...
- Jebi ga brate... Veliki auto, pa mora... Jel' slobodno?
Pokazah mu rukom na praznu stolicu i on sede. Onda su krenule jedna tura pića za drugom. Ono čega u tom trenutku nisam bio svestan je činjenica da mi je pola kafane zavidilo. Sedeo sam sa jednim od najpoznatijih fudbalera u gradu i državi, koji me je pri tom čašćavao i oslovljavao sa ''Faco''. Ja u tom trenutku nisam obraćao pažnju na tako nešto.
Proveli smo celo veče zajedno uz piće i zezanje. U jednom trenutku su nam se pridružile i neke dve devojke, tako da sam pomislio kako će biti i sexa. Medjutim, one nas napustiše negde pred ponoć i mi ostadosmo sami.
- Moram da ti priznam... – reče on u jednom trenutku – da mi je onda puno značilo što sam znao da ste ti i tvoj čovek bili uz mene...
- Pa to je i bila poenta. Zaboravi...
- Ne... ne... To ti nikada neću zaboraviti. Ostaću ti dužan do kraja života... – počeo je polako i alkohol da govori iz njega.
- Ma daj... Ništa mi nisi dužan... Na kraju krajeva, platio si to...
- Ništa nisu pare... Važan je onaj osećaj...
- Ok... Ajde na zdravlje...
Tada Darko pozva konobara da naruči još jednu turu. Posle nekog vremena, konobar dodje i izvini nam se jer je piva nestalo.
- Kako nestalo? – upitah ja nervozno.
- Nestalo – reče konobar – Da li želite nešto drugo?
- Neću... Jebeš kafanu kada za vikend u najvećoj gužvi nestane piće... Idemo...
- Pa gde ćemo? – upita Darko.
- Bilo gde... Negde gde ima piva...
- Ima kod mene kući... Hajde dodji da te ugostim... Imam hladnog piva...
- Važi.
Krenuli smo. Darko napred sa džipom, a ja za njim na motoru. Stigli smo ispred velelepne vile. U stvari u tom objektu je po mojoj skromnoj proceni mogla da se smesti dobra četa vojnika. Ušli smo unutra. Seli smo na verandi iza kuće sa pogledom na lepi osvetljeni bazen. Darko je stvarno živeo kao da je u Holivudu. Videlo se da ima puno para, i da ih ne štedi za svoj zadovoljstvo.
Pijuckali smo pivo na verandi i brbljali o sasvim nevažnim stvarima. Tada Darko reče:
- Mogli bi da se okupamo u bazenu...
- Nemam kupaći...
- Pa šta će ti? Ko će te ovde još videti? Evo i ja ću bez kupaćeg.
Reče on i poče da se skida. Skinuo je sve sa sebe i ja počeh da se palim na njegovo prelepo telo. Skočio je u bazen. Ja sam i dalje sedeo na verandi.
- Hajde... – viknu on iz bazena – voda je super...
Ma ko ga jebe. Ustao sam sa ležaljke i brzo se skinuo. Skočio sam u bazen. Voda je stvarno bila prijatna. Trudio sam se nekako da Darko ne vidi moj poludignuti kurac i shvati da se palim na njega. Izronio sam iz vode i Darko poče da me prska. Kao neko dete.
I ja sam njega počeo da prskam vodom. Prskali smo se kao neki zaljubljeni par. Tog trenutka sam osetio da ovo vodi samo ka jednoj stvari. Našem odlasku u krevet. Darko me značajno pogleda i krenu da pliva ka drugoj strani bazena. Njegova prelepa guza je virila povremeno iz vode i vrckala u ritmu njegovog plivanja. Moj kurac poče da se diže ispod vode. Krenuo sam i ja da plivam za njim. Onda smo se plivajući vratili nazad i izašli iz bazena. Stajali smo tako goli na ivici bazena. Voda nam se slivala niz tela. Tog trenutka sam poželeo da popijem svu vodu sa njegovog tela, i kurac nastavi izdajnički da mi se diže. Darko to primeti i skide sa žice dva peškira. Jedan dobaci meni i mi počesmo da se brišemo. Seli smo ponovo u ljuljaške ogrnuti peškirima preko struka i pijuckali hladno pivo. Izgleda da je i Darko bio napaljen, jer je sve više kao nešto mestio peškir u svom krilu, a onda ne znajući kako, reče:
- Jer je i tebe malo napalila ova topla voda kao i mene..?
- Pa i jeste i nije...
- Kako to misliš i jeste i nije...
- Pa napalio se jesam, ali ne od vode...
- A od čega? – reče pomalo nesigurno iako je znao odgovor.
- Od golog tela...
- Mog tela...
- Da...
- Da znaš da sam pretpostavljao za tebe, samo nisam bio siguran... Da li ti se svidjam?
- Jako... A ja tebi?
- Pa šta misliš, da li bih te pozvao kući, a da mi se ne svidjaš?
Tada sam zbacio peškir iz mog krila i značajno se uhvatio i počešao za jaja i kurac istovremeno. Darko uzdahnu od pogleda na to i zbaci svoj peškir. Kurac mu je bio dignut do pucanja. Imao je prelep kurac. Pravilnog oblika, debeo, obrezan, i sa venama i žilicama koje su ga krasile. Malo je bio kraći za moj ukus, ali prelep.
Ustao sam sa stolice i prišao mu sa ledja. Darko je i dalje sedeo. Spustio sam ruke na njegova ramena i počeo lagano da ga masiram. On sklopi oči, a ja odozgo videh kako mu kurac poskoči od zadovoljstva. I dalje sam stajao iza njega i počeo rukama da se krećem preko njegovih grudi i stomaka do medjunožja. Obema rukama ga nežno uhvatih za muda i kurac i lagano stisnuh. Darko samo što nije svršio od toga. Pošto sam bio sagnut preko njega i držao ga za medjunožje, moj mu je kurac bio oslonjen o desno rame. On okrete glavu i spusti nežan poljubac na moj glavić. Sada je meni malo falilo da svršim.
Darko se nekako izmigoljio iz mog zagrljaja i ...
Next part ►


This page:




Help/FAQ | Terms | Imprint
Home People Pictures Videos Sites Blogs Chat
Top
.