pep.zone
Welcome, guest. You are not logged in.
Log in or join for free!
 
Stay logged in
Forgot login details?

Login
Stay logged in

For free!
Get started!

Text page


yusex.pep.zone

E, Goco, Goco !!!

Goca je svima poznata kao vaspitačica u vrtiću u jednoj maloj varošici u Banatu. Sva deca su je obožavala, bila im je izuzetno draga zbog svoje blage naravi i negovane lepote koja ju je i u 42-oj godini činila izuzetno poželjnom ženom u očima mnogih muškaraca. Sve njene drugarice često su joj zavidele, govoreći kako eto ona ima baš skladan brak, ćerku koja je uspešan đak gimnazije, lep posao i slično…Najviše su ustvari patile jer su znale da su sve njih polako gazile godine a samo je Gordana s godinama sve više cvetala i bivala jednako lepa kao u mladosti. Njena povučena narav je stalno sprečavala druge muškarce da joj se približe i ona je ostala za sve godine braka uzorna supruga i majka.
Ali, na svetu nema osobe čiji je život idealan. To je Gordana itekako dobro znala jer je u dubini duše bila veoma nesrećna. Bila je krhka osoba koju je lako povrediti, a u poslednje vreme njen muž koga je čitava varoš poštovala, počeo joj je nanositi samo bol. Shvatila je koliko je pogrešila kada se udala za 12 godina starijeg čoveka, uz to skrivenog pijanicu i kockara. Koliko je samo noći sama presedela i proplakala nad svojom sudbinom, a otkad im je ćerka otišla u internat postajalo je samo još gore. Bila je ipak samo žena, željna muškog dodira i poljubaca, a svoju želju je morala da krije duboko u sebi.
I gotovo nigde nije nailazila na razumevanje.
Jedino je ponekad tu bio on, Marko, mužev sestrić, veoma lep i naočit mladić koji je upravo tih dana posle završenih studija otišao u vojsku. On je jedini od porodice znao pravu istinu o svom ujaku i jedino je on uspevao da razvedri ujnu svojim šalama i urođenim šarmom. Goca ga je volela i od cele familije bio joj je nekako najbliži. I kako je Gordanina usamljenost u dugim noćima bivala sve veća, tako su i njene misli sve više lutale po njenim starim uspomenama i simpatijama iz mladosti, sećajući se samo muškog dodira i stidljivih poljubaca. Čeznula je za pravim muškarcem, a to nije smela nikome reći…
Marko je jednako mirno odrastao. Uvek povučeno dete i dobar đak, tek, odjednom je izrastao u prelepog stasitog mladića, odmerenog i veoma muževnog, čak toliko da su krišom na njega padali pogledi i udatih žena, starijih od njega. A opet i on je, sad već u svojoj 27-oj sve više počeo da se interesuje za žene. Ranije je tu bilo samo par bezveznih ljubavi a sad su u njegovim mislima mesto nalazile mnoge lepe žene o kojima je maštao. Gotovo godinu dana pred odlazak u vojsku uživao je u strasnoj ljubavi uz jednu lepu devojku iz kraja a onda je shvatio da je opet ostao sam. Tri meseca vojske joj je bilo dovoljno da ga napusti. Ponovo je bio sam i slobodan. Malo je patio, a onda rešio da ipak, posle dva meseca uzme odsustvo i dođe u varoš, da poseti svoje. Morao se ipak suočiti sa bivšom devojkom, a sem toga, setio se i nje, svoje ujne. Uskoro joj je bio rođendan, četrdeset i drugi. Zapravo, prava istina je da je Marko mnogo češće mislio na nju. U svojim najskrivenijim mislima je puštao mašti na volju, u početku se samo divio njenom telu i sanjario o tome kako je ljubi, a kako je vojska odmicala sve češće je maštao o zabranjenim igricama sa ujnom. Naravno, to su bile samo njegove tajne maštarije…
Gordani je leto počelo po starom, u stalnim problemima s muževim pijančenjem i kockom, koji su se završili saobraćajkom u kojoj je jedva izvukao živu glavu i zaradio nekoliko nedelja bolnice. Povrh sve muke još je morala i sama provoditi duge noći u pustoj kući. I to sve češće plačući…Danju je pak, posle posla odlazila do bolnice.
Marko je došao na nagradno odsustvo, konačno, jedne srede početkom jula, veseo, uživajući u slobodi van kasarne i mirisu leta. Marko je dugo čekao to odsustvo, možda i suviše dugo, budući da su ga se svi u familiji bili veoma uželeli. Miris bakine pite koji ga je dočekao u kući ponovo ga je za tren vratio u detinjstvo i lepe bezbrižne dane… Ipak svi u kući su bili pomalo zabrinuti i potrešeni tom nesrećom koja se dogodila njegovom ujaku.
Gordanu je u prvi mah prestrašila kasna zvonjava telefona, a onda se beskrajno obradovala kada je začula Markov glas s druge strane. Pitao je kako je ujak, jel se oporavlja i kako je njoj samoj u kući a ona je, glumeći, uzvraćala kao je sve dobro i kako će joj muž ipak brzo kući. Jedino je bila iskrena kako jedva čeka da sutra vidi svog vojnika. Dogovorili su se da zajedno idu u posetu u bolnicu kad ona završi posao u vrtiću…
Jedini vrtić u mestu nalazio se nedaleko od centra, odmah do parka u kojem su generacije odrastale i koji je uvek vrveo od klinaca i njihove graje. To jutro, pre polaska na posao, Gordana se neobično dugo spremala. Sutradan joj je bio četrdeset i drugi rođendan i želela je da tog petka izgleda lepo svojoj dečici u vrtiću i svom mužu i možda ponajviše, htela je da je Marko vidi lepu i doteranu. Šarena letnja haljina sa dubokim dekolteom savršeno je pristajala njenim jedrim oblinama i crvenim dugim uvojcima kose. Celo jutro dečica su bila neobično glasna; pitali su je milion stvari na koje je ona strpljivo odgovarala. Tik u jednom momentu, vrata su se otvorila i graja je utihnula kad se pred njima stvorio visok, nasmejan mladić. Ujnino lice se najednom ozarilo…
- Jao, Marko, mili moj… ? – rekla je ushićeno i gotovo mu se bacila u zagrljaj, poljubivši ga i dajući mu priliku da oseti miris njenog parfema i toplotu njenog tela u tom ionako vrelom danu.
- Ne mogu da verujem, srećo moja, pa gde je moja vojničina? – uvela ga je u prostoriju i predstavila dečici. Našla mu je mesto sa strane i sela do njega pustivši decu da rasturaju igračke. Marku je, još pomalo opijenom njenim mirisom, samo prostrujalo kroz glavu kako se nimalo nije promenila, još uvek onako raskošna i poželjna kakvu je sanjao.
- Evo me, ujna. Odsustvo. Kako si ti , šta ima? Ujak? – pitao je
- Eh, kako, moj Markić. Ujak se napio i vidiš sad šta napravi. Jako sam zabrinuta za njega – govorila mu je, srećna što je pored nje i što zna da će je on jedini saslušati i razvedriti… Pored njega se uvek osećala nekako sigurno, kao da je bilo dovoljno samo da vidi njegova široka snažna ramena i da bude zaštićena.
Ćaskali su neko vreme uz kafu, pričajući o svemu i svačemu. Ona je osetila par puta kako njegov pogled krišom nestašno luta od crvenih uvojaka kose do njenih oblina, odmeravajući je, onako u prolazu. Kao da je osetila užarene iskrice koje je ostavljao na svome putu. A potom bi se postidela, prekorevajući sebe zašto je obukla baš tu izazovnu haljinu. A nakon svakog takvog škakljivog momenta, oboje su skretali temu i pažnju na nešto drugo.
Roditelji su polako odveli svu decu kućama i njih dvoje pođoše do obližnjeg grada u bolnicu. Ujak se veoma obradovao kad je video svog sestrića. Marko se takođe radovao tom susretu, ali nije mogao da poveruje kad je video u isto vreme i koliko je isti taj ujak grub sa ujnom. Uporno je odbijao da proba kolač koji mu je ona ispekla, govoreći joj da nije ni morala dolaziti, da ne želi da je gleda. Marko je pokušavao da ga smiri dok je Gordana sve to trpela, na ivici da zaplače. Ranije je takvo ponašanje pripisivala piću i nervozi, ali sada je shvatala da je on bio ljubomoran na njene godine i besan što nije sposoban da je zadovolji. Bilo joj je žao što je Marko morao sve to da sluša, a opet i drago što nije sama sa mužem kojeg je nekada volela a sad samo trpela. Posedeli su par sati kod njega. Marko je bio mnogo drugačiji od svog ujaka i osetila se toliko slobodnom pored njega da je u povratku gotovo zaplakala pričajući mu o svom životu.
- Znam da ti je teško, ali moraš se držati, ujna, biće valjda bolje – pokušavao je Marko tešiti je. Čak su zajedno otišli na sladoled i smejali se njegovim dogodovštinama iz vojske.
- Eh, Markić, milo moje, ne znam ja kako ću ovako – uzdahnula je, izlazeći iz autobusa – hajde sad kod mene, hoću da te počastim za rođendan.
Znaš da bih voleo, ujna, ali moram kući, idemo na njivu pa da im pomognem, nemoj se ljutiti – morao je da je napusti, mada mu je bilo izuzetno lepo u njenom društvu.
- Dobro, mili, ali sutra obavezno moraš doći na kolače. – rekla je ponovo ga zagrlivši i poljubila ga je u obraz, dovoljno da oboje još jednom osete onu napetost – Hvala ti za sve danas. – okrenula se i otišla niz ulicu u svojoj lepršavoj letnjoj haljini, što se nestašno uvijala oko zategnutih listova…
Znala je da će joj opet biti teško u duši jer će biti sama, ali je osetila ujedno i neko čudno olakšanje jer je svaki put u mladićevoj blizini osetila neobičnu napetost i neko čudno treperenje u stomaku koje je polako prerastalo u požar… Nekako je sve u vezi s njim bilo tako lepo za nju i tako posebno se osećala, kao da je vraćao u mladost i lepe trenutke.
Juli je mesec kada su noći pakleno vruće. Gordana se čitavu noć nemirno okretala u svom praznom krevetu. Dugo joj je trebalo da usni, razimišljala je kako joj je bilo lepo tog dana, poptuno drugačije u odnosu na sve one nesrećne trenutke koje joj je muž priređivao. Mislila je o tome kako je svo vreme braka pored njega samo patila, bila je tako željna muške ljubavi, dodira, seksa… Prvu noć nakon dugo vremena da je sanjala… i to šta… i koga… Sanjala je Marka. Sanjala je da je ljubi, onako, muški, poželjno i strasno… Sanjala je njegove snažne ruke na svojim sisama, kako ih miluje i ljubi… Toliko se uzbudila u snu, da se probudila u potpuno uskomešanoj posteljini, a što ju je sasvim iznenadilo i zbunilo, bila je potpuno vlažna među nogama… Nije mogla da veruje i dugo je sedela u mraku, pokušavajući sebe da ubedi da ipak nije njega sanjala, da to nisu njene stvarne želje, iako je njeno međunožje ostalo izdajnički vlažno. Otišla je na kraju da se istušira i potom ponovo usnila, ovaj put sa zabrinutošću da će možda opet ili još i gore stvari sanjati…
A iste te noći, na drugom kraju sela, Marko se vraćao iz izlaska sa drugarima. Sve devojke koje je video te večeri u njegovim mislima nisu mogle da zamene njegovu lepu, jedinu ujnu. Od kad je došao na odsustvo, ta žena ga je naprosto začarala svojim mirisima, svojim dugim uvojcima kose boje višnje, punim mesnatim usnama, nežnim pogledom i ponajviše svojim raskošnim oblinama koje su mu pamet zavrtele toliko da je stalno u misli vraćao sliku Gordaninog jedrog dekoltea i suknje, zategnute preko krupne, oble i naglašene guzice. To ga je izluđivalo i mada je znao koliko su grešne te misli, štrašno su ga ...
Next part ►


This page:




Help/FAQ | Terms | Imprint
Home People Pictures Videos Sites Blogs Chat
Top
.